Сегодня в гостях у проекта «Подружись с итальянским!» − военный переводчик, майор Валерий Львович Овчинников
Интервью опубликовано на трёх языках: русском, французском и сербском.
«Приветствую всех читателей проекта. Я − Валерий Овчинников, прямой потомок одного из тульских «коммунаров», который в военные годы был старшим инструментальщиком эвакуированного в Медногорск (Оренбургская область) Тульского оружейного завода. В 1976 году я окончил Военный институт иностранных языков. Майор ГРУ в отставке. Шесть лет служил в аппарате Военного атташе при Посольстве СССР во Франции. С 1990 по 1995 год работал ведущим специалистом Управления зарубежных связей Правительства Москвы и был личным переводчиком мэра Москвы Ю.М. Лужкова по французскому и сербскому языкам. В настоящее время являюсь Общественным советником Москвы по району Тёплый Стан Юго-Западного административного округа, занимаюсь переводами в качестве фрилансера, веду активную работу в различных общественных организациях».
− Валерий Львович, добрый день! Рада приветствовать Вас в нашей лингво-студии «Подружись с итальянским!» в Международный день переводчика. Сегодня мне хотелось бы поговорить с Вами о самых разных гранях в работе военного переводчика.
Небольшое лирическое вступление
Основным рабочим языком Валерия Львовича является французский. Я решила обыграть этот момент. В некоторые вопросы интервью вплетены факты из истории и культуры Франции, а также известные заимствования из французского языка.
________________________________________
- Вы изучали французский язык в одной из спецшкол Тулы. Почему выбор пал именно на этот язык?
Ответ на этот вопрос довольно прост − средняя школа № 30 с изучением ряда предметов на французском языке оказалась ближайшим учебным заведением к моему дому. И учиться я пошёл, когда мне не хватало всего двух месяцев до 8 лет, то есть довольно поздно по нынешним меркам.
- Есть шутливая присказка, что французы половину букв не читают, а вторую половину не выговаривают. Кто Вам ставил французское произношение и где Вы его оттачивали?
Мне в жизни всегда везло и до сих пор везёт с учителями. Моей первой учительницей французского языка во 2 — 4 классах была Тамара Петровна, которую затем переманили в московскую спецшколу № 2 им. Мориса Тореза. В 5-8 классах французский нам преподавала выпускница Тульского педагогического института Любовь Евгеньевна Орлова, в которую влюбились все мальчишки.
В 9 и 10 классах нашими учителями были Карелины Лев Николаевич и Серафима Михайловна, которые пришли работать к нам в школу после длительной командировки в Камбоджу (ныне Кампучия). Мы занимались не по официальным учебникам, а по их разработкам, которые они для каждого приносили распечатанными на листочках. Лев Николаевич также читал лекции по французской фонетике в Тульском педагогическом институте. Находясь в командировке во Франции, я встретил Льва Николаевича во дворе советского посольства. Он стал частым гостем в нашей семье, приходя в посольство по средам на просмотр новых советских кинофильмов. Он приехал во Францию по обмену преподавать русский язык в лицее в пригороде Парижа Монтрёй.
- В 1976 году Вы окончили факультет западных языков Военного института Министерства обороны − Военного института иностранных языков (ныне Военный университет имени князя Александра Невского). Что повлияло на Ваше решение стать переводчиком?
В 1970 году в нашу школу приезжал представитель Военного института иностранных языков и предлагал поступить нашим выпускникам в это элитное военно-учебное заведение. Один наш выпускник 1970 года Владимир Козлов легко сдал вступительные экзамены и стал слушателем Военного института иностранных языков. Я пошёл по уже проторённому пути, имея в активе всего одну четвёрку в аттестате (в 1971 году перестали выдавать серебряные медали).
Вступительные экзамены у нас принимал профессор, доктор педагогических наук, полковник Рюрик Константинович Миньяр-Белоручев, автор учебника по сокращённой записи при последовательном переводе. Во время своей второй командировки во Францию я также встретил Рюрика Константиновича во дворе нашего посольства.
- Чем работа военного переводчика отличается от работы переводчика гражданского?
Специфика военного перевода отличается тем, что военный переводчик, помимо знания иностранного языка, должен хорошо усвоить основы военного искусства (тактика, оперативное искусство, стратегия) и военной техники и чётко знать, что собой представляет тот или иной термин на русском языке. Именно поэтому в ВИИЯ была сильная военная кафедра, где мы изучали эти дисциплины. А в рамках работы ВНО (военно-научного общества) наша языковая группа в количестве 10 человек под руководством полковника К.Н. Редозубова участвовала в составлении карточек для французско-русского военного словаря, который в настоящее время является базовым словарём для всех военных переводчиков.
- В русском языке широко употребляется термин vis-à-vis (визави). Среди Ваших собеседников было немало французов, чьи имена известны во всём мире: президент Франции Жак Ширак, певцы Гийом Рат и Патрисия Каас, первый космонавт Франции Жан-Лу Кретьен, знаменитый французский парашютист Марио Жервази. Что Вам запомнилось больше всего из этих встреч?
Из последних встреч мне запомнился приезд в 2018 году по случаю российского Дня Героев Отечества французской делегации, в составе которой было два героя – первый космонавт Франции Герой Советского Союза Жан-Лу Кретьен со своей супругой Флоранс и всемирно известный парашютист Герой Франции Марио Жервази. Их сопровождал французский певец и композитор Гийом Рат, который выступил на праздничном концерте в Государственном Кремлёвском дворце. После напряжённой работы в течение недели, мы навсегда остались друзьями с членами делегации, с которыми затем неоднократно встречались в Москве в частном порядке и продолжаем общение через мессенджеры.
Но больше всего мне, конечно, запомнились незабываемые встречи с господином Жаком Шираком. Я с ним познакомился в тот период, когда он уже ушел с поста премьер-министра, но ещё не стал президентом Франции. Я четыре раза работал с делегациями во главе с Жаком Шираком в Москве, когда он приезжал по приглашению Ю.М. Лужкова в качестве мэра Парижа, а также встречался с ним несколько раз в Париже, когда сопровождал туда делегации специалистов Правительства Москвы в качестве ответственного от Управления зарубежных связей мэрии.
Особенно мне запомнились переговоры на даче Ю.М. Лужкова в Барвихе в сентябре 1991 года, куда Жака Ширака, начальника Управления зарубежных связей Правительства Москвы Станислава Иосифовича Долгошлюбова и меня привезли на личном автомобиле ЗИЛ Ю.М. Лужкова. Переговоры продолжались в составе 4 человек в виде непринуждённой беседы за чаем 4,5 часа. Именно тогда был решён вопрос о подписании Договора о дружбе и сотрудничестве между Москвой и Парижем и об использовании опыта Парижа при искусственной ночной подсветке исторических памятников.
После подписания договора, в декабре 1991 года состоялась поездка 42 депутатов первого созыва Московской городской Думы по обмену опытом с городскими службами Парижа в самых различных областях — от утилизации мусора до обеспечения порядка в ходе массовых мероприятий и организации дорожного движения.
- Французы братья Люмьер заложили основы кинематографа. Порой жизнь человека сравнивают с кинопленкой, где события следуют одно за другим. Поделитесь, пожалуйста, самым комичным «кадром» из Вашей переводческой деятельности.
Самый комичный, на мой взгляд, случай произошёл на переговорах с французской делегацией в Белом зале мэрии Москвы. Поскольку на всех переговорах я вёл перевод практически синхронно с отставанием на одну фразу, случилось так, что я начал в какой-то момент переводить с французского на французский. Все на меня смотрят, а я не понимаю, в чём дело. До меня не сразу дошло, что я просто повторяю слова говорящего на его же языке. Бывает и такое!
- «À la guerre comme à la guerre» − на войне как на войне. Смысл этой французской поговорки заключается в том, что в условиях войны часто нарушаются привычные правила. Приходится подстраиваться под ситуацию и действовать по обстоятельствам. Бывали в Вашей практике ситуации, когда при двусторонних переговорах приходилось незапланированно подключать третий язык?
Конечно, приходилось! И не один раз! Особенно запомнился праздничный ужин, который Юрий Михайлович Лужков устроил в день 50-летия Великой Победы в ресторане на 21-м этаже гостиницы «Россия». На этом ужине, который состоялся после праздничного концерта в Государственном Кремлёвском дворце, присутствовали представители всех столиц, приглашённые Ю.М. Лужковым на торжества, и мы все вместе смотрели через стеклянные окна ресторана от пола до потолка на праздничный салют Победы.
На этом ужине господин Жак Ширак, уже избранный 7 мая президентом Франции, присутствовал в качестве мэра Парижа по личному приглашению Ю.М. Лужкова, а официальную государственную делегацию Франции возглавлял действующий президент Франции Франсуа Миттеран. В тот вечер мне пришлось вперемешку использовать знание всех моих иностранных языков. Это был неформальный ужин с танцами и застольными песнями!
- Вы самостоятельно освоили английский язык и даже стали делать переводы в языковой паре «русский – английский». С чем была связана необходимость заняться этим языком и как Вы его изучали?
Изучением английского языка меня заставила заняться сама жизнь. Начав в январе 1990 года работать в Управлении зарубежных связей Правительства Москвы и осваивая персональный компьютер, я волей-неволей сталкивался с английским и, чтобы не выглядеть профаном, засел за учебники. Особенно мне помог учебник А. Хорнби «Интенсивный оксфордский самоучитель английского языка» в 3 томах, который ныне стал почти библиографической редкостью.
Удалось выучить английский, доведя его знание до практического использования в работе. А после работы в мэрии я два года был личным переводчиком английского инженера в российско-британском ООО «Комстар», внедрявшем в России волоконно-оптические линии связи во взаимодействии с МГТС.
Затем были переводы в основном с английским в нескольких энергетических проектных компаниях: переговоры, составление договоров, техническая документация на проектирование и строительство тепловых электростанций, причём с оформлением чертежей в программе AutoCAD.
- В Вашей жизни особое место занимает сербский язык. Вы работали переводчиком на Днях Москвы в Белграде и Днях Белграда в Москве, написали учебное пособие по обучению сербскому языку. Как Вам удаётся избегать интерференции языков, с которыми Вы работаете?
Сербо-хорватский язык я три года изучал в Военном институте иностранных языков, а затем 15 лет, до прихода на работу в Управление зарубежных связей Правительства Москвы практически с ним не сталкивался. Но, включившись в переписку с мэрией Белграда и подготовку Договора о дружбе и сотрудничестве между двумя столицами, я очень быстро восстановил свои знания.
Уже при подготовке Дней Москвы в Белграде в декабре 1994 года, куда для согласования программы и состава участников я вылетел в качестве ответственного координатора от Управления зарубежных связей Правительства Москвы вместе с художественным руководителем Государственного центрального концертного зала «Россия» Петром Михайловичем Шаболтаем и представителем Комитета по культуре Правительства Москвы Павлом Сергеевичем Нохриным, активно включился в устный последовательный перевод. И у нас получилось за 4 дня решить все вопросы! Причём в этой поездке пришлось общаться и на русском, и на сербском, и на английском. Когда хорошо знаешь язык, на уровне подсознания, понятие интерференции отсутствует.
- Каким образом Вы поддерживаете в тонусе свои «лингвистические» мышцы?
Основное − это, конечно, чтение и общение со своими иностранными друзьями через мессенджеры, как в письменном виде, так и по видео. Это позволяет сохранять тонус на 100 %.
- Три совета, которые Вы бы дали начинающим переводчикам.
Во-первых, развивайте свою память всеми доступными способами. В идеале нужно добиваться того, чтобы после полуторачасового устного перевода вы смогли записать содержание переговоров близко к тексту.
Во-вторых, как можно больше читайте тексты на иностранном языке и смотрите фильмы на языке оригинала. Старайтесь усваивать содержание прочитанного и увиденного. Учитесь кратко излагать суть и основное содержание, чтобы это укладывалось в анналы вашей памяти.
В-третьих, больше общайтесь с людьми, поддерживайте свои связи с друзьями в горячем состоянии. Ведите здоровый образ жизни, укрепляйте своё здоровье, бывайте чаще на природе.
- На Вашей личной страничке в соцсети «ВКонтакте» указано, что Вы владеете русским, французским, сербским, итальянским и английским языками. С какими музыкальными жанрами они у Вас ассоциируются?
Родной русский язык ассоциируется у меня с симфонией, которая звучит многоголосо с огромным количеством оттенков и лирических отступлений, передавая любые нюансы движений Души. Глубокое и доскональное знание родного языка является необходимым условием профессиональной деятельности любого переводчика.
Французский язык я считаю тоже почти родным. Я за многие годы сросся с ним настолько, что мне трудно отделиться от него. И он ассоциируется у меня с лёгкой опереттой, полной журчащих переходов, смены настроений, и мюзиклом «Собор Парижской Богоматери».
Сербский язык у меня ассоциируется с народной песней, протяжной и выразительной. Сербы — очень близкий нам славянский народ и бережно хранят свою изначальную культуру. Они говорят: «С русскими нас 160 миллионов»!
Итальянский у меня в первую очередь ассоциируется, конечно же, с оперой, а также с итальянскими песнями 80-х годов, которые в то время звучали, практически, непрерывно.
Ну, а английский — это для меня, прежде всего, бескомпромиссный отрывистый марш, хотя я в этом и не совсем уверен.
- Ваши увлечения и хобби каким-то образом связаны с иностранными языками?
Прямой связи нет. Но, тем не менее, я часто общаюсь со своим французским другом Мишелем Сюре-Каналь, с которым мы дружим с декабря 1991 года, по вопросам живописи, так как в последнее время я увлёкся акварельной живописью, а Мишель является известным художником, профессором Сорбонны на пенсии, читал лекции по искусству в Китае в университете Шанхая.
- Что Вы пожелаете проекту «Подружись с итальянским!» и его читателям?
От всей души хочу пожелать проекту «Подружись с итальянским!» расширяться, развиваться и приобретать новых последователей и активных читателей, а самим читателям желаю каждый раз открывать для себя что-то новое и полезное. Именно такое взаимодействие проекта и его аудитории будет взаимополезным и позволит всем достигать новых вершин в творчестве.
− Валерий Львович, от всей души благодарю за такое интересное интервью. Поздравляю Вас с профессиональным праздником, Международным днем переводчика. Пусть общение на иностранных языках, которыми Вы владеете, приносит радость и удовольствие. Всего Вам доброго и до новых встреч!
_______________________
Если вы хотите задать Валерию Львовичу вопрос или поделиться своими впечатлениями, пишите прямо под этим интервью, в поле для комментариев.
© Татьяна Трунова, Валерий Овчинников, сентябрь 2026
В интервью использованы фотографии из личных архивов Валерия Овчинникова и Татьяны Труновой.
Приглашаю почитать
Интервью с Джеффри Уорреном (Пескара, Италия). Джефф − известный британский джазовый флейтист и саксофонист, композитор, аранжировщик, автор мюзикла «Покер». Интервью с ним опубликовано на трёх языках: русском, итальянском и английском.
L’invité d’aujourd’hui dans le cadre du projet «Deviens un ami de l’Italien!» est le commanadant Valery Lvovich Ovchinnikov, interprète militaire.
L’entretien est publié en trois langues: Russe, Français et Serbe.
«Salutations à tous les lecteurs du projet «Deviens un ami de l’Italien!». Je suis Valery Ovchinnikov, descendant direct d’un communard de Toula, qui a travaillé pendant la Grande Guerre patriotique comme outilleur principal à l’usine d’armement de Toula, qui était évacué à Mednogorsk (Région d’Orenburg). Diplômé en 1976 de l’Institut militaire des langues étrangères, j’ai ensuite travaillé six ans au bureau de l’attaché militaire à l’ambassade d’URSS en France. De 1990 à 1995, j’ai travaillé comme spécialiste principale au sein de la Direction des relations internationalles du gouvernement de Moscou et j’ai été l’interprète personnel du maire de Moscou, Iouri Loujkov, pour le français et le serbe. Je suis actuellement un conseiller publique pour le district de Tyoply Stan, dans le district administratif du Sud-Ouest, je réalise des traductions indépendantes et m’implique activement dans diverses organisations publiques».
− Valery Lvovich, bonjour! Je suis ravi de vous accueillir à notre studio de linguo «Deviens un ami de l’Italien!» à l’occasion de la Journée internationale des traducteurs. Aujourd’hui, j’aimerais aborder les différentes facettes du travail de l’interprète militaire.
Une brève introduction poétique
Le français est la langue de travail principale de Valery Lvovich. J’ai décidé de jouer avec cette particularité. Certaines questions de l’entretien intègrent des éléments de l’histoire et de la culture françaises, ainsi que des emprunts lexicaux courants.
________________________________________
- Vous avez étudié le français dans une école spécialisée à Toula. Pourquoi avez-vous choisi cette langue?
La réponse à cette question est assez simple: l’école n° 30, qui dispensait plusieurs matières en français, s’est avéré être l’établissement scolaire le plus proche de chez moi. J’y ai commencé ma scolarité à deux mois de mon huitième anniversaire, ce qui est plutôt tardif de nos jours.
- On dit souvent en plaisantant que les Français ne savent pas lire la moitié des lettres et ne savent pas prononcer l’autre moitié. Qui vous a appris la prononciation française et où l’avez-vous perfectionnée?
J’ai toujours eu beaucoup de chance dans la vie, et j’en ai encore, avec mes professeurs. Ma première enseignante de français, du CE1 au CM1, était Tamara Petrovna, qui a ensuite été recrutée par l’école spéciale Maurice Thorez n° 2 de Moscou. Du CM2 à la 5e, notre professeure de français était Lioubov Evguenievna Orlova, diplômée de l’Institut pédagogique de Toula, et tous les garçons étaient sous son charme.
En troisième et en seconde, nos professeurs étaient Lev Nikolaïevitch et Serafima Mikhaïlovna Karéline, qui étaient venus enseigner dans notre école après une longue mission au Cambodge (aujourd’hui Kampuchéa). Nous n’étudiions pas avec les manuels officiels, mais avec leurs propres versions, dont ils apportaient des exemplaires imprimés pour chaque élève. Lev Nikolaïevitch donnait également des cours de phonétique française à l’Institut pédagogique de Toula. Lors d’une mission en France, j’ai rencontré Lev Nikolaïevitch dans la cour de l’ambassade soviétique. Il est devenu un invité régulier chez nous, venant à l’ambassade le mercredi pour regarder les nouveaux films soviétiques. Il était venu en France dans le cadre d’un programme d’échange pour enseigner le russe dans un lycée de Montreuil, en banlieue parisienne.
- En 1976, vous avez obtenu votre diplôme de la Faculté des langues occidentales de l’Institut militaire du ministère de la Défense – Institut militaire des langues étrangères (aujourd’hui Université militaire Prince Alexandre Nevski). Qu’est-ce qui a influencé votre décision de devenir un interprète?
En 1970, un représentant de l’Institut militaire des langues étrangères visita notre école et proposa à nos élèves d’intégrer cette prestigieuse académie militaire. Vladimir Kozlov, un de nos anciens élèves de 1970, réussit aisément les examens d’entrée et devint étudiant à l’Institut militaire des langues étrangères. Pour ma part, je suivis un parcours classique, avec une seule mention Bien sur mon bulletin (les médailles d’argent n’étaient plus décernées en 1971).
Nos examens d’entrée étaient supervisés par le professeur Rurik Konstantinovich Minyar-Beloruchev , docteur en sciences pédagogiques, colonel et auteur d’un manuel sur la notation abrégée en interprétation consécutive. Lors de ma seconde affectation en France, je rencontrai également Rurik Konstantinovich dans la cour de notre ambassade.
- En quoi le travail d’un interprète militaire diffère-t-il de celui d’un interprète civil?
La spécificité de la traduction militaire réside dans le fait qu’outre la maîtrise d’une langue étrangère, l’interprète militaire doit posséder une connaissance approfondie des fondements de l’art militaire (tactique, art opérationnel, stratégie) et de la technologie militaire, ainsi qu’une parfaite compréhension du vocabulaire russe. C’est pourquoi l’Institut militaire des langues étrangères disposait d’un département militaire de haut niveau où nous étudiions ces matières. Au sein de la VNO (Société scientifique militaire), notre groupe linguistique de dix personnes, dirigé par le colonel K.N. Redozoubov, a participé à l’élaboration des fiches d’un dictionnaire militaire franco-russe, qui constitue aujourd’hui le lexique de référence pour tous les interprètes militaires.
- En russe, le terme «vis-à-vis» est couramment utilisé. Parmi vos interlocuteurs figuraient de nombreux Français dont les noms sont connus dans le monde entier: le président français Jacques Chirac , les chanteurs Guillaume Rat et Patricia Kaas, le premier cosmonaute français Jean-Loup Chrétien et le célèbre parachutiste français Mario Gervasi. Quel est votre meilleur souvenir de ces rencontres?
Parmi mes rencontres récentes, je me souviens de l’arrivée, en 2018, d’une délégation française à l’occasion de la Journée des Héros de la Patrie en Russie. Parmi eux figuraient deux héros: le premier cosmonaute français, Héros de l’Union Soviétique, Jean-Loup Chrétien, accompagné de son épouse Florence, et le parachutiste de renommée mondiale et Héros de France, Mario Gervasi. Ils étaient accompagnés du chanteur et compositeur français Guillaume Rat, qui s’est produit au concert festif du Palais d’État du Kremlin. Après une semaine de travail intense, nous sommes restés amis avec les membres de la délégation, que nous avons rencontrés par la suite à plusieurs reprises en privé à Moscou et avec lesquels nous continuons de communiquer par messagerie instantanée.
Mais surtout, je garde un souvenir inoubliable de mes rencontres avec M. Jacques Chirac. Je l’ai rencontré alors qu’il avait déjà quitté ses fonctions de Premier ministre, mais n’était pas encore devenu président de la République. J’ai travaillé à Moscou à quatre reprises avec des délégations conduites par M. Jacques Chirac, alors maire de Paris, lors de ses visites à l’invitation de Iouri Loujkov. Je l’ai également rencontré plusieurs fois à Paris, où j’accompagnais des délégations de spécialistes du gouvernement moscovite en tant que chargé de la Direction des relations internationnales de la mairie.
Je me souviens particulièrement des négociations qui se sont tenues à la datcha de Youri Loujkov à Barvikha en septembre 1991. M. Jacques Chirac, Stanislav Iosifovitch Dolgoshlioubov, chef de la Direction des relations internationnales du gouvernement de Moscou, et moi-même y étions conduits dans la ZIL personnelle de Youri Loujkov. Ces négociations, qui durèrent quatre heures et demie, se déroulèrent à quatre, autour d’un thé, dans une ambiance informelle. C’est à cette occasion qu’il fut décidé de signer un traité d’amitié et de coopération entre Moscou et Paris et de s’inspirer de l’expérience parisienne en matière d’éclairage nocturne des monuments historiques.
Suite à la signature de ce traité, en décembre 1991, 42 députés de la première Douma de la ville de Moscou se rendirent à Paris pour échanger sur les services municipaux dans de nombreux domaines: gestion des déchets, maintien de l’ordre lors de manifestations publiques, gestion du trafic, etc.
- Les frères Lumière ont posé les fondements du cinéma. On compare parfois la vie d’une personne à une pellicule, où les événements s’enchaînent. Partagez la scène la plus drôle de votre travail de traduction.
L’incident le plus drôle, à mon avis, s’est produit lors de négociations avec la délégation française dans la Salle Blanche de l’Hôtel de Ville de Moscou. Comme je traduisais quasiment en même temps que les discussions, avec un décalage d’une phrase, je me suis mise à traduire du français vers le français. Tout le monde me regardait, et je ne comprenais pas ce qui se passait. Il m’a fallu un moment pour réaliser que je répétais simplement les mots de mon interlocuteur dans sa propre langue. Ça arrive!
- «À la guerre comme à la guerre». Ce proverbe français signifie qu’en temps de guerre, les règles habituelles sont souvent transgressées. Il faut s’adapter à la situation et agir en conséquence. Vous est-il déjà arrivé d’introduire involontairement une troisième langue lors de négociations bilatérales?
Bien sûr que oui! Et à plusieurs reprises! Je me souviens notamment du dîner de célébration offert par Youri Mikhaïlovitch Loujkov pour le 50e anniversaire de la Grande Victoire, au restaurant situé au 21e étage de l’hôtel Rossiya. Ce dîner, qui suivit un concert donné au Palais d’État du Kremlin, réunissait des représentants de toutes les capitales, invités par Youri Loujkov. Nous avons tous pu admirer le feu d’artifice du Jour de la Victoire à travers les baies vitrées du restaurant.
M. Jacques Chirac, déjà élu président de la République française le 7 mai, assistait à ce dîner en sa qualité de maire de Paris, à l’invitation personnelle de Youri Loujkov. La délégation officielle de l’État français était conduite par le président de la République, François Mitterrand. Ce soir-là, j’ai dû mettre à profit toutes mes connaissances en langues étrangères. C’était un dîner informel, agrémenté de danses et de chansons à boire!
- Vous avez appris l’anglais en autodidacte et avez même commencé à traduire entre le russe et l’anglais. Qu’est-ce qui vous a incité à apprendre cette langue, et comment l’avez-vous apprise?
La vie elle-même m’a contraint à étudier l’anglais. Ayant commencé à travailler au ministère des Affaires étrangères du gouvernement de Moscou en janvier 1990 et apprenant à utiliser un ordinateur, j’ai inévitablement été confronté à l’anglais et, pour ne pas paraître ignorant, je me suis attelé à l’étude de manuels. J’ai été particulièrement aidé par le manuel d’A. Hornby «Intensive Oxford Self-Study Guide to English in 3 volumes», qui est aujourd’hui une véritable rareté dans le monde de la bibliographie.
J’ai réussi à apprendre l’anglais et à le mettre en pratique dans la vie. Après avoir terminé mes fonctions à la mairie, j’ai travaillé pendant deux ans comme interprète personnel pour un ingénieur britannique chez Comstar, une entreprise russo-britannique qui déployait des lignes de communication par fibre optique en Russie en collaboration avec MGTS.
Il y avait ensuite des traductions, principalement de l’anglais, dans plusieurs sociétés d’ingénierie énergétique: négociations, rédaction de contrats, documentation technique pour la conception et la construction de centrales thermiques, avec la préparation de dessins dans le logiciel AutoCAD.
- La langue serbe occupe une place particulière dans votre vie. Vous avez travaillé comme interprète pour les Journées de Moscou à Belgrade et les Journées de Belgrade à Moscou, et vous avez écrit un manuel d’enseignement du serbe. Comment évitez-vous les interférences entre les langues que vous utilisez?
J’ai étudié le serbo-croate pendant trois ans à l’Institut militaire des langues étrangères , puis, pendant quinze ans, jusqu’à mon entrée à la Direction des relations internationalles du gouvernement de Moscou, je n’ai pratiquement plus pratiqué cette langue. Mais après avoir rejoint le service de correspondance avec la mairie de Belgrade et participé à la préparation du Traité d’amitié et de coopération entre les deux capitales, j’ai rapidement retrouvé mes connaissances.
Lors des préparatifs des Journées de Moscou à Belgrade en décembre 1994, où je me suis rendu en tant que coordinateur responsable pour la Direction des relations internationalles du gouvernement de Moscou afin de coordonner le programme et les participants, j’ai activement participé à l’interprétation consécutive avec Piotr Mikhaïlovitch Chaboltaï, directeur artistique de la Salle de concert centrale d’État Rossiya, et Pavel Sergueïevitch Nokhrine, représentant du Comité de la culture du gouvernement de Moscou. Et nous sommes parvenus à résoudre tous les problèmes en quatre jours! De plus, lors de ce voyage, j’ai dû communiquer en russe, en serbe et en anglais. Quand on maîtrise parfaitement une langue, la notion d’interférence disparaît presque inconsciemment.
- Comment maintenir ses compétences linguistiques en bonne forme?
L’essentiel, bien sûr, est de lire et de communiquer avec vos amis étrangers par messagerie instantanée, à l’écrit comme à l’oral. Cela vous permet de rester pleinement concentré.
- Trois conseils que vous donneriez aux traducteurs débutants.
Développez votre mémoire par tous les moyens possibles. Idéalement, après une heure et demie d’interprétation, vous devriez être capable de retranscrire fidèlement le contenu des négociations.
Lisez autant que possible en langues étrangères et regardez des films en version originale. Efforcez-vous d’assimiler le contenu de ce que vous lisez et voyez. Apprenez à résumer l’essentiel et l’idée principale pour mieux les mémoriser.
Multipliez les contacts avec les autres et entretenez vos amitiés. Adoptez un mode de vie sain, prenez soin de votre santé et passez plus de temps en plein air.
- Votre page dans le réseau sociale «Vkontakte» indique que vous parlez russe, français, serbe, italien et anglais. À quels genres musicaux associez-vous ces langues?
Pour moi, le russe, ma langue maternelle, est comme une symphonie, vibrante d’une myriade de nuances et de digressions lyriques, traduisant chaque nuance des mouvements de l’âme. Une connaissance approfondie de sa langue maternelle est une condition indispensable au travail de tout traducteur professionnel.
Je considère le français comme presque ma langue maternelle. Au fil des années, je me suis tellement imprégné de cette langue qu’il m’est difficile de m’en détacher. Pour moi, elle évoque des images d’opérettes légères, pleines de transitions murmurées et d’ambiances changeantes, et la comédie musicale «Notre-Dame de Paris».
Pour moi, la langue serbe évoque des chants folkloriques, longs et expressifs. Les Serbes sont un peuple slave très proche du nôtre et préservent précieusement leur culture originelle. Ils disent : «Avec les Russes, nous sommes 160 millions!»
Pour moi, l’italien est avant tout associé, bien sûr, à l’opéra, ainsi qu’aux chansons italiennes des années 80, qui passaient en boucle à cette époque.
Eh bien, pour moi, l’anglais est avant tout une marche saccadée et intransigeante, même si je n’en suis pas tout à fait sûr.
- Vos centres d’intérêt et vos loisirs sont-ils liés d’une manière ou d’une autre aux langues étrangères?
Il n’y a pas de lien direct. Cependant, je communique souvent avec mon ami français Michel Suret-Canale, que je connais depuis décembre 1991, au sujet de la peinture, car je me suis récemment intéressé à l’aquarelle, et Michel est un artiste renommé, professeur retraité de la Sorbonne, qui a donné des conférences sur l’art en Chine à l’université de Shanghai.
- Que souhaiteriez-vous pour le projet «Deviens un ami de l’Italien!» et ses lecteurs?
Je souhaite sincèrement au projet « Deviens un ami de l’Italien! » de poursuivre son expansion, son développement et d’attirer de nouveaux adeptes et lecteurs actifs. Je souhaite également aux lecteurs eux-mêmes de découvrir constamment des contenus nouveaux et utiles. Ce type d’interaction entre le projet et son public sera mutuellement bénéfique et permettra à chacun d’atteindre de nouveaux sommets de créativité.
− Valery Lvovich, merci du fond du cœur pour cet entretien passionnant. Félicitations pour votre journée professionnelle, la Journée internationale des traducteurs. Que communiquer dans les langues étrangères que vous maîtrisez vous apporte joie et plaisir. Meilleurs vœux et à bientôt!
_______________________
Si vous souhaitez poser une question à Valery Lvovich ou partager vos impressions, veuillez écrire dans la section commentaires ci-dessous.
© Tatiana Trunova, Valery Ovchinnikov, septembre 2026
L’interview utilise des photographies issues des archives personnelles de Valery Ovchinnikov et Tatiana Trunova.
Je vous invite à lire
Entretien avec Geoffrey Warren (Pescara, Italie). Geoff est un flûtiste et saxophoniste de jazz britannique de renom, compositeur, arrangeur et auteur de la comédie musicale «Poker». Cet entretien est publié en trois langues: russe, italien et anglais.
Данашњи гост пројекта «Дружите се са италијанским језиком!» је војни преводилац, мајор Валериј Љвович Овчиников
Интервју је објављен на три језика: руском, француском и српском.
«Поздрав свим читаоцима пројекта. Ја сам Валериј Овчиников, директни потомак једног од тулских «комунара», који је током ратних година био виши алатничар у евакуисаној у Медногорск (регион Оренбург) Тулској фабрици оружја. Дипломирао сам 1976. године на Војном институту за стране језике, шест година служио сам у канцеларији војног аташеа у амбасади СССР-а у Француској.
Од 1990. до 1995. године радио сам као водећи специјалиста у Управе за спољне односе Владе Москве и био сам лични преводилац градоначелника Москве Јурија Лужкова за француски и српски језик. Тренутно радим као јавни саветник за округ Тјопли Стан Југозападног административног округа, пружајући хонорарне преводе и активно доприносећи разним јавним организацијама».
− Валериј Љвовичу, добар дан! Драго ми је да вас поздравим у нашем лингвистичком студију «Дружите се са италијанским језиком!» поводом Међународног дана превода. Данас бих желео да разговарам о различитим аспектима рада војног преводиоца.
Кратак лирски увод
Примарни радни језик Валерија Љвовича је француски. Одлучила сам да се поиграм са овим. Нека од питања у интервјуу преплићу чињенице из француске историје и културе, као и добро познате француске позајмљенице.
________________________________________
- Студирали сте француски језик у специјализованој школи у Тули. Зашто сте изабрали баш тај језик?
Одговор на ово питање је прилично једноставан: Средња школа број 30, у којој се низ предмета предавао на француском језику, испоставила се као најближа образовна установа мом дому. А почео сам да идем тамо у школу када сам био само два месеца пре осме године, што је по данашњим стандардима прилично касно.
- Постоји шала да Французи не читају пола слова, а не могу да изговоре другу половину. Ко вас је научио француски изговор и где сте га усавршили?
Увек сам имао среће у животу, и још увек имам, са својим наставницима. Моја прва наставница француског језика од 2. до 4. разреда била је Тамара Петровна, коју су касније намамили у московску специјалну школу Морис Торез број 2. Од 5. до 8. разреда, наша наставница француског језика била је Љубов Јевгењевна Орлова, дипломирана студенткиња Тулског педагошког института, и сви дечаци су се заљубили у њу.
У 9. и 10. разреду, наши учитељи су били Лев Николајевич и Серафима Михаиловна Карељин, који су дошли да раде у нашој школи након дугог задатка у Камбоџи (сада Кампучија). Учили нисмо из званичних уџбеника, већ из њихових верзија, које су доносили штампане примерке за сваког ученика. Лев Николајевич је такође држао предавања о француској фонетици на Педагошком институту у Тули. Док сам био на задатку у Француској, упознао сам Лева Николајевича у дворишту совјетске амбасаде. Постао је чест гост у нашој породици, долазећи у амбасаду средом да гледа нове совјетске филмове. Дошао је у Француску на размену да предаје руски језик у лицеју у Монтреју, предграђу Париза.
- Године 1976. дипломирали сте на Факултету за западне језике на Војном институту Министарства одбране – Војном институту за стране језике (сада Војни универзитет кнеза Александра Невског). Шта је утицало на вашу одлуку да постанете преводилац?
Године 1970, представник Војног института за стране језике посетио је нашу школу и понудио упис у ову елитну војну академију нашим дипломцима. Један од наших дипломаца из 1970. године, Владимир Козлов, лако је положио пријемне испите и постао студент Војног института за стране језике. Ја сам следио добро утабаним путем, са само једном оценом Б на сертификату (сребрне медаље се више нису додељивале од 1971. године).
Наше пријемне испите је спровео професор Рјурик Константинович Мињар- Белоручев, доктор педагошких наука, пуковник, аутор уџбеника о скраћеној нотацији у консекутивном превођењу. Током мог другог службеног путовања у Француску, срео сам и Рјурика Константиновича у дворишту наше амбасаде.
- По чему се рад војног преводиоца разликује од рада цивилног преводиоца?
Специфична природа војног превођења је у томе што, поред знања страног језика, војни преводилац мора имати и темељно разумевање основа војне вештине (тактика, оперативна вештина, стратегија) и војне технологије, као и јасно разумевање значења различитих термина на руском језику. Зато је Војни институт за стране језике имао јак војни одсек где смо проучавали ове предмете. А као део ВНО (Војно-научног друштва), наша језичка група од 10 људи, коју је предводио пуковник К.Н. Редозубов, учествовала је у састављању картица за француско-руски војни речник, који је тренутно стандардни речник за све војне преводиоце.
- У руском језику се широко користи израз vis-à-vis (визави). Међу вашим саговорницима било је много Француза чија су имена позната широм света: француски председник Жак Ширак, певачи Гијом Рат и Патриција Каас, први француски космонаут Жан-Лу Кретјен и чувени француски падобранац Марио Жервази . Чега се највише сећате са ових сусрета?
Од мојих скорашњих сусрета, сећам се доласка француске делегације 2018. године поводом Дана руских хероја отаџбине. Међу њима су била два хероја: први француски космонаут, Херој Совјетског Савеза Жан-Лу Кретјен, са супругом Флоренс, и светски познати падобранац и Херој Француске Марио Жервази. Пратио их је француски певач и композитор Гијом Рат, који је наступио на свечаном концерту у Државном Кремљовском дворцу. После недељу дана напорног рада, заувек смо остали пријатељи са члановима делегације, са којима смо се потом више пута приватно срели у Москви и наставили да комуницирамо путем инстант месинџера.
Али највише од свега, наравно, сећам се незаборавних сусрета са господином Жаком Шираком. Упознао сам га када је већ поднео оставку на место премијера, али још није постао председник Француске. Сарађивао сам са делегацијама које је предводио Жак Ширак у Москви четири пута када је он посетио Москву на позив Јурија Лужкова као градоначелник Париза, а такође сам га неколико пута срео у Паризу када сам тамо пратио делегације московских владиних стручњака као задужен за Канцеларију градоначелника за спољне односе.
Посебно се сећам преговора на дачи Јурија Лужкова у Барвихи у септембру 1991. године, где смо Жак Ширак, Станислав Јосифович Долгошљубов , шеф Дирекције за спољне односе Владе Москве, и ја били вожени у личном аутомобилу ЗИЛ Јурија Лужкова. Преговори, који су трајали четири и по сата, састојали су се од неформалних разговора четири особе уз чај. Тада је одлучено о потписивању Уговора о пријатељству и сарадњи између Москве и Париза и коришћењу париског искуства у вештачком осветљавању историјских споменика ноћу.
Након закључења уговора, у децембру 1991. године, 42 посланика првог сазива Московске градске думе отпутовали су у Париз како би разменили искуства са градским службама у широком спектру области — од одлагања отпада до одржавања реда током јавних догађаја и управљања саобраћајем.
- Француска браћа Лимијер поставила су темеље кинематографије. Понекад се живот особе упоређује са филмском траком, где се догађаји нижу један за другим. Молимо вас да поделите најкомичнији «кадак» из вашег преводилачког рада.
Најсмешнији инцидент, по мом мишљењу, догодио се током преговора са француском делегацијом у Белој сали Градске куће Москве. Пошто сам преводио практично симултано током преговора, са закашњењем од једне фразе, случајно сам почео да преводим са француског на француски. Сви су ме гледали, а ја нисам могао да разумем шта се дешава. Требало ми је времена да схватим да само понављам речи говорника на њиховом језику. Дешава се!
- «À la guerre comme à la guerre» — на рату као на рату. Значење ове француске пословице је да се у ратно време често крше уобичајена правила. Човек се мора прилагодити ситуацији и деловати у складу са њом. Да ли сте икада морали ненамерно да уведете трећи језик током билатералних преговора?
Наравно да јесам! И то више пута! Посебно се сећам свечане вечере коју је Јуриј Михајлович Лужков приредио поводом 50. годишњице Дана Велике Победе у ресторану на 21. спрату хотела Росија. Овој вечери, која се одржала након свечаног концерта у Државном Кремљовском дворцу, присуствовали су представници свих престоница, којих је Јуриј Лужков позвао на прославу, а сви смо гледали свечани ватромет поводом Дана Победе кроз стаклене прозоре ресторана од пода до плафона.
Господин Жак Ширак, већ изабран за председника Француске 7. маја, присуствовао је овој вечери као градоначелник Париза на лични позив Јурија Лужкова, а званичну француску државну делегацију предводио је садашњи председник Француске, Франсоа Митеран. Те вечери сам морао добро да употребим све своје стране језике. Била је то неформална вечера са плесом и песмама уз пиће!
- Самостално сте научили енглески језик и чак почели да преводите са руског на енглески. Шта вас је подстакло да се одлучите за овај језик и како сте га научили?
Сам живот ме је натерао да учим енглески језик. Пошто сам почео да радим у Дирекциjе за спољне послове Владе Москве у јануару 1990. године и научио да користим персонални рачунар, неизбежно сам се сусрео са енглеским језиком, и да бих избегао да испаднем незналица, започео сам учење уџбеника. Посебно ми је помогао уџбеник А. Хорнби «Интензивни Оксфордски водич за самостално учење енглеског језика» у 3 тома, који је сада готово библиографска реткост.
Успео сам да научим енглески, примењујући га практично на послу. Након мог мандата у канцеларији градоначелника, провео сам две године као лични преводилац за енглеског инжењера у компанији «Комстар», руско-британској компанији која је у сарадњи са МГТС-ом имплементирала оптичке комуникационе линије у Русији.
Затим били су превођења углавном са енглеским језиком у неколико компанија за енергетско пројектовање: преговоре, израда уговора, техничке документације за пројектовање и изградњу термоелектрана, укључујући израду цртежа у програму AutoCAD.
- Српски језик заузима посебно место у вашем животу. Радили сте као преводилац на Данима Москве у Београду и Данима Београда у Москви, а написали сте и уџбеник о настави српског језика. Како избегавате интерференцију између језика са којима радите?
Студирао сам српскохрватски језик три године на Војном институту за стране језике, а затим 15 година, све до придруживања Дирекциjе за спољне односе Владе Москве, практично нисам имао контакт са њим. Али након што сам се придружио преписци са Градском кућом у Београду и припремио Уговор о пријатељству и сарадњи између две престонице, брзо сам повратио своје знање.
И током припрема за Дане Москве у Београду у децембру 1994. године, где сам летео као одговорни координатор из Дирекциjе за спољне односе Владе Москве да бих координирао програм и учеснике, заједно са Петром Михајловичем Шаболтајем, уметничким директором Државне централне концертне дворане Русија, и Павлом Сергејевичем Нохрином, представником Комитета за културу Владе Москве, активно сам учествовао у консекутивном превођењу. И успели смо да решимо сва питања за четири дана! Штавише, на овом путовању сам морао да комуницирам на руском, српском и енглеском језику. Када добро знате језик, концепт интерференције нестаје на подсвесном нивоу.
- Како одржавате своје језичке мишиће у доброј форми?
Главна ствар је, наравно, читање и комуникација са вашим страним пријатељима путем инстант порука, како писмено тако и видео. Ово вам помаже да останете 100% фокусирани.
- Три савета која бисте дали почетницима преводиоцима.
Развијајте своје памћење на сваки могући начин. Идеално би било да будете у стању да запишете садржај преговора блиско тексту након сат и по превођења.
Читајте што више на страним језицима и гледајте филмове на оригиналном језику. Покушајте да упијете садржај онога што читате и видите. Научите да сумирате суштину и главну идеју како би вам остала у сећању.
Повежите се више са људима и одржавајте живе везе са пријатељима. Водите здрав начин живота, побољшајте своје здравље и проводите више времена напољу.
- На вашоj страници у друштвене мреже «ВКонтакте» пишете да говорите руски, француски, српски, италијански и енглески. Са којим музичким жанровима их повезујете?
За мене, мој матерњи руски језик подсећа на симфонију, која одјекује мноштвом нијанси и лирских дигресија, преносећи сваку нијансу покрета душе. Дубоко и темељно познавање матерњег језика је предуслов за професионални рад сваког преводиоца.
Француски сматрам готово својим матерњим језиком. Током година, толико сам се укоренио у њега да ми је тешко да се од њега одвојим. А мени он призиве слике лагане оперете, пуне мрмљајућих прелаза и променљивих расположења, и мјузикла «Грбавац цркве Нотр Дам».
За мене, српски језик евоцира народне песме, развучене и експресивне. Срби су нам веома близак словенски народ и пажљиво чувају своју изворну културу. Кажу: «Са Русима нас је 160 милиона!»
За мене се италијански језик првенствено асоцира, наравно, на оперу, као и на италијанске песме из 80-их, које су се у то време свирале готово непрекидно.
Па, за мене је енглески, пре свега, бескомпромисни, стакато марш, мада нисам сасвим сигуран у то.
- Да ли су ваша интересовања и хобији на неки начин повезани са страним језицима?
Не постоји директна веза. Међутим, често комуницирам са својим француским пријатељем Мишелом Сюре-Каналом, са којим сам пријатељ од децембра 1991. године, о сликарству, јер сам се недавно заинтересовао за сликарство акварелом, а Мишел је познати уметник, пензионисани професор на Сорбони, који је предавао уметност у Кини на Шангајском универзитету.
- Шта бисте желели да пожелите пројекту «Дружите се са италијанским језиком!» и његовим читаоцима?
Искрено желим пројекту «Дружите се са италијанским језиком!» даље ширење, развој и стицање нових пратилаца и активних читалаца. Такође, самим читаоцима желим стално откривање нечег новог и корисног. Оваква врста интеракције између пројекта и његове публике биће обострано корисна и омогућиће свима да достигну нове висине у својој креативности.
− Валерију Љвовичу, хвала Вам од срца на овако занимљивом интервјуу. Честитам Вам Ваш професионални празник, Међународни дан преводилаца. Нека Вам комуникација на страним језицима које говорите доноси радост и задовољство. Све најбоље и до скорог виђења!
_______________________
Ако желите да поставите питање Валерију Љвовичу или да поделите своје утиске, пишите директно испод овог интервјуа, у поље за коментаре.
© Татјана Трунова, Валериј Овчинников, септембар 2026
У интервјуу су коришћене фотографије из личних архива Валерија Овчиникова и Татјане Трунове.
Позивам вас да прочитате
Интервју са Џефријем Вореном (Пескара, Италија). Џеф је познати британски џез флаутиста и саксофониста, композитор, аранжер и аутор мјузикла «Покер». Овај интервју је објављен на три језика: руском, италијанском и енглеском.
Мне отрадно, что это интервью открыло некоторые страницы переводческой деятельности академика Интернациональной академии современной культуры Овчинникова Валерия Львовича. Ко всему этому хочу поделиться своим опытом творческого сотрудничества с Валерием Львовичем. Я автор проекта по созданию пособий по изучению иноязычными лицами русского языка и русскоязычными лицами иностранных языков. На мою просьбу сделать перевод моей сказки на сербский язык Валерий Львович ответил согласием без каких-либо оговорок и колебаний. Перевод сделал очень быстро, не откладывая на потом и уж тем более на когда-нибудь.
Найля Гумяровна, большое спасибо, что поделились Вашим опытом творческого сотрудничества с Валерием Львовичем. Мы с ним познакомились совсем недавно и общались пока не так много. Но сразу чувствуется, насколько это интеллигентный человек с широким кругозором, невероятной любознательностью и добрым сердцем.
Уважаемая Татьяна, я не смогла в эту систему ввести ссылку на то пособие, которое мы создали с Валерием Львовичем. Возможно, Вас могут заинтересовать и другие пособия, созданные мной с другими переводчиками. Возможно, заинтересуют мои переложения на стих переводов по подстрочникам. При необходимости, буду рада сотрудничеству с Вашей студией. kop-5051688@mail.ru Нелли Григорьевна Копейкина (так я именуюсь по жизни).
Уважаемая Нелли Григорьевна, большое спасибо за информацию. Система защиты на сайте работает автоматически и иногда не позволяет в комментариях размещать ссылки на сторонние ресурсы.
Нелли Григорьевна, спасибо Вам за такой лестный и развёрнутый отзыв. Очень рад сотрудничеству с Вами. Надеюсь, оно продолжится.